LONDON - Ka­da je Pe­tar Ilić sre­di­nom se­dam­de­se­tih go­di­na došao u Lon­don, je­di­ni mu je cilj bio na­u­či­ti ku­ha­ti od vr­hun­skih ku­ha­ra ka­ko bi je­dnom otvo­rio vla­sti­ti re­sto­ran. Ta­da mla­di ku­har iz Kra­lje­va u Sr­bi­ji,Ti­tu. na­kon ra­da u ne­ko­li­ci­ni re­sto­ra­na na Ja­dra­nu, za­po­slio se kao po­mo­ćni ku­har u pre­sti­žnom lon­don­skom ho­te­lu Claridge’s, po­zna­tom po svo­jim sla­vnim go­sti­ma, izme­đu osta­log, ta­dašnjem pred­sje­dni­ku Već na­kon ne­ko­li­ko da­na Pe­tar je odlu­čio da će osta­ti u Lon­do­nu. - Vr­lo sam br­zo shva­tio da je Lon­don grad u ko­jem sva­tko tko že­li ra­di­ti mo­že uspje­ti - pri­sje­ća se.

Trend zanimanja za kuhanje

Svo­ja ku­li­nar­ska umi­je­ća usavršavao je u ra­znim lon­don­skim ho­te­li­ma i re­sto­ra­ni­ma, a 1982. otvo­rio je svoj pr­vi re­sto­ran Lan­tern u sje­ve­ro­za­pa­dnom di­je­lu Lon­do­na. U to se vri­je­me u Lon­do­nu ra­đao trend kre­a­ti­vnih ku­ha­ra.

- En­gle­zi su bi­li naj­go­ri ku­ha­ri na svi­je­tu, a da­nas su je­dni od naj­bo­ljih. U vri­je­me ka­da sam došao ni­ti je­dan lon­don­ski re­sto­ran ni­je bio oci­je­njen Mic­he­li­no­vom zvje­zdi­com, a da­nas ih je više ne­go u Fran­cu­skoj - go­vo­ri do­da­ju­ći da su bri­tan­ski me­di­ji uve­li­ke pri­do­ni­je­li tren­du za­ni­ma­nja za do­bru ku­hi­nju i per­ce­pci­ji ku­ha­nja kao kre­a­ti­vne pro­fe­si­je. - En­gle­zi ko­ji su bi­li na­u­če­ni na osku­dnu po­nu­du hra­ne u pu­bo­vi­ma, odje­dnom su se po­če­li za­ni­ma­ti za re­sto­ra­ne. Da­nas 60 po­sto En­gle­za ba­rem je­dnom tje­dno je­de u re­sto­ra­ni­ma - na­vo­di Pe­tar.

Na­kon uspje­ha Lan­ter­na, u ko­jem je u ci­je­lom Lon­do­nu po­stao po­znat po pro­fi­te­ro­la­ma od ra­ko­vi­ca, otvo­rio je još dva - Pi­ge­on i La Cloc­he - ko­je je vo­dio do 1992., ka­da je otvo­rio svoj pr­vi Lit­tle Bay re­sto­ran. Da­nas je vla­snik če­ti­ri isto­i­me­na re­sto­ra­na na ra­zli­či­tim lon­don­skim lo­ka­ci­ja­ma. Svi­ma je za­je­dni­čka ku­hi­nja ba­zi­ra­na na fran­cu­skoj, s pri­mje­sa­ma ori­jen­tal­ne i me­ksi­čke. - Ne­mam omi­lje­nu ku­hi­nju. Odu­vi­jek sam vo­lio kom­bi­ni­ra­ti ra­zli­či­te sa­stoj­ke i vr­ste ku­hi­nja - re­kao je. Ta­ko se na me­ni­ju mo­gu pro­na­ći krum­pi­ri pr­že­ni na guščoj ma­sti, pa­la­čin­ka od mor­skih plo­do­va, pa­čja pr­sa sa sla­tkim krum­pi­ri­ma i pi­re­om od le­će, lo­sos s avo­ka­dom, te uma­kom i ma­sla­cem od raj­či­ce.

Britanci nagrađuju uslugu

Pe­tar je do­dao da re­sto­ran, osim hra­ne, či­ni i atmo­sfe­ra; u nje­go­vim re­sto­ra­ni­ma ek­stra­va­gan­tnog in­te­ri­je­ra, re­do­vi­to se odr­ža­va­ju gla­zbe­ne ve­če­ri s na­stu­pi­ma oper­nih pje­va­ča.

Ipak, ono po če­mu su bri­tan­skim me­di­ji­ma i široj ja­vno­sti po­zna­ti Pe­tar Ilić i nje­go­vi Lit­tle Bay re­sto­ra­ni, je­din­stve­ni je kon­cept “Pla­ti ko­li­ko mi­sliš da vri­je­di”.

- Mo­ja se je­la ne na­pla­ću­ju pre­ma fik­snim ci­je­na­ma. Kon­cept sam osmi­slio još u osam­de­se­tim go­di­na­ma i vr­lo je je­dno­sta­van: od svo­jih go­sti­ju tra­žim da mi pla­te ono­li­ko ko­li­ko sma­tra­ju da vri­je­di hra­na i uslu­ga mo­ga re­sto­ra­na - obja­snio je Ilić. Pri­tom je do­dao da je ispla­ti­vost ovog ne­o­bi­čnog kon­ce­pta pre­po­znao u po­zna­va­nju bri­tan­skog men­ta­li­te­ta.

- Bri­tan­ci obi­ča­va­ju na­gra­di­ti ako su za­do­volj­ni hra­nom i uslu­gom, ta­ko da vr­lo če­sto je­lo u mo­jem re­sto­ra­nu odlu­če pla­ti­ti više no što bi ono košta­lo na obi­čnom me­ni­ju - re­kao je. Pri­tom je va­žno da se re­sto­ra­ni na­la­ze na lo­ka­ci­ja­ma u ko­je za­la­ze lju­di bo­ljeg imo­vin­skog sta­tu­sa.

Prvi Litlle Bay u Beogradu

U svo­jim Lit­tle Bay re­sto­ra­ni­ma Pe­tar Ilić za­pošlja­va pre­ko sto­ti­nu lju­di iz naj­ra­zli­či­ti­jih di­je­lo­va svi­je­ta. Pe­tar u svo­jim re­sto­ra­ni­ma ri­je­tko ku­ha; da­nas po­naj­više vo­di po­slo­va­nje, a ku­ha­nje i osmišlja­va­nje me­ni­ja pre­pušta svo­jim ku­ha­ri­ma.

- Ku­har da­nas mo­ra bi­ti i me­na­džer, zna­ti što se go­sti­ma svi­đa… Ja se bri­nem oko to­ga da sve fun­kci­o­ni­ra - do­dao je.

Svoj pr­vi Lit­tle Bay re­sto­ran izvan Lon­do­na ne­da­vno je otvo­rio u Be­o­gra­du. Pri uspo­re­dbi vo­đe­nja re­sto­ra­na u En­gle­skoj i Sr­bi­ji tvr­di da je u En­gle­skoj zna­tno lakše. Osim ve­ćeg tr­žišta, Lon­don je pra­vi raj za na­mir­ni­ce.

- Ne po­sto­ji na­mir­ni­ca ko­ja se ne mo­že na­ba­vi­ti u ro­ku od 24 sa­ta je­dnim te­le­fon­skim po­zi­vom - obja­snio je.

O je­li­ma s naših pro­sto­ra go­vo­ri ka­ko mu se svi­đa­ju, ali i da ih obi­ča­va mo­der­ni­zi­ra­ti i obo­ga­ti­ti oku­si­ma iz dru­gih ku­hi­nja. U svo­jim re­sto­ra­ni­ma go­sti­ma nu­di aj­var, a ku­ha­re po­ti­če na ko­rište­nje Ve­ge­te. Ža­li se na ne­in­ven­ti­vnost ku­ha­ra u Hr­vat­skoj i Sr­bi­ji.

Količina hrane nije važna

- Ne­ma kre­a­ti­vno­sti, svi ko­pi­ra­ju je­dni dru­ge. Pri­tom sma­tra­ju da je naj­va­žni­ja ko­li­či­na hra­ne. Pri sa­mom po­gle­du na obrok ko­ji mi ser­vi­ra­ju, po­sta­jem sit - smi­je se Pe­tar.

Tvr­di da tre­nu­ta­čna si­tu­a­ci­ja re­ce­si­je u Ve­li­koj Bri­ta­ni­ji ni­je po­go­di­la po­slo­va­nje nje­go­vih re­sto­ra­na jer nu­di “va­lue for money”, kva­li­te­tnu hra­nu po po­volj­nim ci­je­na­ma.

- Re­sto­ra­ni ko­ji na­pla­ću­ju od 50 fun­ti po oso­bi, osje­ća­ju pad po­slo­va­nja - do­dao je.

Na pi­ta­nje ka­ko uspje­ti u mo­ru po­nu­de re­sto­ra­na ko­je nu­di Lon­don, Pe­tar Ilić kra­tko je odgo­vo­rio: “Ako nešto ra­di­te do­bro, En­gle­zi to br­zo pre­po­zna­ju”. Na­vo­di ka­ko se ni­ka­da ni­je su­sreo s bi­lo ka­kvim obli­kom di­skri­mi­na­ci­je zbog to­ga što je stra­nac. Baš na­pro­tiv, do­dao je, ve­li­ki dio svo­ga uspje­ha Ilić mo­že za­hva­li­ti upra­vo bri­tan­skim me­di­ji­ma.

Od svo­jih pr­vih da­na, kao dva­de­se­to­go­dišnjak sa že­ljom da ima svoj re­sto­ran, Pe­tar Ilić ži­vio je svoj san. Ku­hi­nje u ko­ji­ma je učio, re­sto­ra­ni ko­je je vo­dio i obro­ci ko­ji je osmišlja­vao, do­ve­li su do to­ga da uvi­jek izno­va za­di­vlju­je me­di­je.

- Svo­je sam sno­ve ostva­rio ono­li­ko ko­li­ko sam o nji­ma maštao. Za­to mi je žao što ni­sam još više maštao - re­kao je, smi­ješeći se, Pe­tar.